Intervju: Sara Profeta
Foto: Štole

Six Pack, najpoznatiji srpski punk-rock bend i jedan od hrvatskoj publici omiljenih punk bendova s ovih prostora, nedavno je nastupio na 4. Viva la Pola! festivalu. Povodom tog nastupa i albuma covera “DISCOver” koji im izlazi najesen, vođen je i ovaj intervju s Mikijem, gitaristom benda i tekstopiscem.

VENIA: Možeš li reći ukratko nešto o povijesti benda – kako ste se upoznali, počeli svirati, odabrali ime bendu,…
MIKI: Six Pack postoji od jeseni 1994. Od bendova, tačnije članova bendova, koji su nekad činili scenu Smederevske Palanke napravili smo taj jedan/vredan sa čvrstim dogovorom da će priča biti ozbiljna i da je cilj objavljivanje autorskog albuma, a ne sviranje po lokalnim klubovima i ubiranje simpatija curica koje dolaze na koncerte.
Počeci su bili jako zanimljivi jer, iako je prva posada Six Packa bila skup muzički potkovanih momaka, po samom ukusu i muzičkom usmerenju bili smo jako različiti: bubnjar hevi metalac, basista rocka’billy, gitarista punker….
Ipak, zajednička stvar da muziku volimo više od svega na svetu, Brankov predlog i inicijativa da se bend (po pesmi Black Flag i simbolizovanju uličnog života) zove Six Pack, kao i rešenost da to bude naš primarni poziv u životu, rezultovali su time da smo posle samo 6 meseci postojanja ušli u studio i… evo nas do danas.

VENIA: Nedavno ste objavili novi album. Možeš li ga predstaviti? Hoće li biti objavljen u Hrvatskoj kao i za ?
MIKI: Novi album još uvek nije objavljen, ali nam je MULTIMEDIA RECORDS ponovo ponudio ugovor i nadamo se da će devetog meseca već biti u prodavnicama. Kako su MULTIMEDIA Beograd  i  AQUARIUS ustvari ista stvar (zastupnici UNIVERSAL REC. u Srbiji i Hrvatskoj), album će kao i predhodni biti dobro distribuiran na CRO tržištu.
Sam materijal je skup obrada disco hitova (uglavnom 80’s) i zvaće se “DISCOver”.
Na svoj način, pre svega u cilju toga da se bend dobro zabavi, odsvirali smo i snimili pesme koje bi i bez naše pomoći ostale večne, ali posle preslušavanja prvih snimaka mi se čini da smo im dali neku novu dušu, neki novi sjaj i naravno dosta motorne energije.

VENIA: Kako ste odabrali pjesme koje ste obradili na posljednjem albumu?
MIKI: Te pesme smo odavno (kad nam dosadi uvežbavanje starih pesama i kad nam dodje da se glupiramo) na probama prosviravali uz pivo i uvek bi se oduševljavali koliko je muzika ustvari muzika i da su, bez obzira na žanr, dobre pesme – dobre pesme.
Neko bi niodkuda izvukao neki stari hit iz detinjstva i tako to krene…Da se ne lažemo: mi smo već odrasli, a kao klinci nismo mogli da slušamo No Use For a Name kad oni tada nisu ni postojali. Gledali smo Flashdance, Footlose, slušali Kim Wilde i Duran Duran……

VENIA: Trenutno svirate po ljetnim festivalima. Planirate li turneju na jesen?
MIKI: Obzirom da na jesen izlazi novi album, svakako planiramo promotivnu turneju. E sad, koliko će to biti jedna velika turneja ili par malih – još uvek ne znamo. Punk rock baš i nije muzika oko koje se vlasnici klubova otimaju….Do duše, ne žalim se, ali je teško unapred precizirati datume i skovati dugoročne planove.

VENIA: Nastupili ste na prvoj večeri ovogodišnje Viva la Pole. Kako vam se svidio festival ove godine, s obzirom na prošlu?
MIKI: Viva la Pola je velika stvar za Pulu, pa i Istru. Festival koji je osmislila i u delo sprovodi grupa entuzijasta treba pozdraviti i hvaliti do neba!
Lično sam klupski muzičar i više volim intimniju atmosferu (dakle prošle godine sam bio oduševljen), ali iako se zbog veličine ovogodišnjeg prostora poseta nekome možda učinila slabijom, jedini način da se od intimne fešte napravi ozbiljan festival sa velikim imenima, jeste ovaj koji su Gotovac i kompanija izabrali.
Nama je i ove godine bilo prelepo, a organizatorima želimo svu sreću i uspeh i da za par godina Viva la Pola bude nešto kao EXIT!

VENIA: Tek vam je pretposljednji album službeno objavljen u Hrvatskoj. Unatoč tome, a i tome što bend nema službeni sajt, ovdje imate brojnu publiku. Kako to? Kako se razvila ta veza između benda i publike?
MIKI: Publika je u nama prepoznala iskrene i dobre ljude, pa čak možda i prepoznala sebe u našim pesmama.
1998., kada su odnosi triju novih država još uvek bili zategnuti do jaja, mi smo (uvereni da muzika ne poznaje granice i nema veze sa politikom) PRVI počeli da sviramo svuda gde bi bili pozvani.
Od tada je prošlo gotovo 10 godina, a mi nikada nigde nismo doživeli ikakvu neprijatnost, već samo stekli gomilu dobrih prijatelja bez obzira na nacionalnost i veroispovest.
Punk rock ne slušaju glupaci i to je publika sa velikim srcem. U tome je cela tajna.

VENIA: Koliko pratiš rock scenu u Srbiji i ostalim ex-yu zemljama? Ima li nekih novijih bendova koji su ti se svidjeli, ili mladih srpskih bendova koje možeš preporučiti?
MIKI: Mada je to skroz debilno sa moje strane – zaista ne slušam domaće bendove. Moj staž punkrock fana je poveliki i vremenom sam istanjio ukus. (isto tako ne podnosim domaći fudbal)
Naravno, ima bendova koje vredi pomenuti…. Moj balkanski favorit je Debeli Precjednik. Ljudi moji, kakva je to eksplozija melodije i energije na stage-u! A kakvi su tek drugari!
Od srpskih bendova preporučujem LUR, Čovek Bez Sluha, Hitman, Concrete Worms….

VENIA: Postoje li neki bendovi koji su direktno utjecali na oformljavanje Six Packa i zvuk benda? Koji?
MIKI: Na samo formiranje Six Pack-a je uticalo sve što je od muzike ikada postojalo ili još postoji.
Kao što rekoh, kao klinci smo medjusobno bili preterano različito muzički orijentisani.
Ali, mogao bih da pomenem ono što sada (zajednički) volimo: Bad Religion, NOFX, Dream Theatre, System of a Down, Strung Out, Social Distortion, Placebo…………….

VENIA: Još se od prošle godine obilježava 30 godina punka. Možeš li usporediti punk kao glazbu i društveni pokret ’77. i 2007.?
MIKI: ’77 Punk je bio revolucija. ’07 bih ga radije zvao – evolucija. Da ne filozofiram…za mene je punk rock jedan od presudnih momenata razvoja rock muzike od njenog nastanka do danas, jer baš kada se rock batrgao u ustajalim i dosadnim polusatnim soliranjima na gitarama Zeppelina i Purple-a, pojavili su se neki tamo RAMONESi i objasnili kako se to isto radi mnogo lepše, jednostavnije i sa samo 3 akorda. Pa koliko je samo mladih ljudi tada bilo ohrabreno da i sami počnu svirati u smislu “hej, pa ovo mogu i ja!”
U društvenom smislu, upravo zbog nekomercijalne prirode punk-a, slični ljudi su se medjusobno pronalazili i socijalizovali, ako ni zbog čega drugog – onda da bi sebi razmenom nabavili taj neki novi sjajni bend koji nisi mogao da vidiš na “Major” etiketi. Da ne govorimo o trezvenom razmenjivanju trezvenih pogleda na život i svet….
Ovo je ostalo isto sve do danas, ali ipak, nazvavši ga evoluciom, pomislio sam na početke RAMONESa, a zatim na današnje punk rock bendove koji tako opako, složeno i inteligentno zvuče. Pa znate li koliko je teško svirati, a pogotovo usnimiti dobar punk rock materijal? To definitivno više nije “Gabba gabba hey” i svako ko misli da je punk rock i dalje samo frizura, pocepane farmerice i pljuvanje u dalj – grdno se zajebao.

VENIA: Ti uglavnom pišeš tekstove u bendu, a upravo su tekstovi jedna od stvari vezanih uz Six Pack koje fanovi najčešće ističu kao razlog zbog kojeg vole bend. Otkud ti inspiracija i kako si razvio taj specifični stil pisanja (pritom mislim na slikovitost koja je rijetka za punk-rock bend, česte inverzije u stihovima, i sl.)?
MIKI: Ne postoji veća čast i priznanje za tekstopisca od toga da fanovi zaista obraćaju pažnju na reči koje idu uz gitare. U suprotnom bih mogao da prosto pevam “la la la” i osećao bih se vrlo promašenim likom. Inspiracija? Hmmm…..
Najpre, ja sam prilično pismen i šokiraju me ljudi koji se hvale time da nikada nisu pročitali ni jednu knjigu. Drugo, ne bojim se da sa svojom publikom podelim osećanja i prepričam im istinite dogadjaje iz svog života. Licemerno je tražiti od njih (fanova) da vole to što radiš, a da ih ti zavlačiš izmišljotinama. By the way, nekad mi se čini da bih načisto skrenuo u glavi da neke terete koje mi je život servirao nisam bacao na hartiju i pretakao u pesme.
I na kraju, vezano za slikovitost: ja ne umem drugačije. Možete to zvati talentom, ali to sam prosto ja – mali sanjar iz dečje sobe.

VENIA: Koliko je zapravo bitna politička osviještenost za punk-rock bend?
MIKI: Veoma! Ili ti pak na koncert dolaze kreteni i tuku se. Publika bira bend, ali i bend bira publiku.
Zvučim nejasno? Razmislite…. Ne bih o politici, a ni o političkoj svesti…..

VENIA: Postoje li već neki planovi benda za budućnost? 
MIKI: Najpre da se zahvalim na prostoru u Vašem Zinu i pažnji koju ste nam posvetili.
Da pozdravim hrvatsku scenu, kolege i publiku. Da Vam poželim da budete lepi, zdravi i debeli do sledećeg susreta!
A plan benda je sledeći susret!

VENIA: Hvala!